Encyclique de Pâques du saint Synode de Serbie

[Claude le Liseur]

Source: http://www.spc.rs/eng/vaskrsnja_poslanica_2009_godine



СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
СВОЈОЈ ДУХОВНОЈ ДЕЦИ
О ВАСКРСУ 2009. ГОДИНЕ

ПАВЛЕ

ПО МИЛОСТИ БОЖИЈОЈ ПРАВОСЛАВНИ АРХИЕПИСКОП ПЕЋКИ, МИТРОПОЛИТ БЕОГРАДСКО КАРЛОВЧКИ И ПАТРИЈАРХ СРПСКИ,

СА СВИМ АРХИЈЕРЕЈИМА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ, СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И СВИМА СИНОВИМА И КЋЕРИМА НАШЕ СВЕТЕ ЦРКВЕ: БЛАГОДАТ, МИЛОСТ И МИР ОД БОГА ОЦА, И ГОСПОДА НАШЕГА ИСУСА ХРИСТА, И ДУХА СВЕТОГА, УЗ РАДОСНИ ВАСКРШЊИ ПОЗДРАВ:



ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Рецимо, браћо, и онима који нас мрзе,
опростимо све ради васкрсења.
(Пасхална стихира)

И ове године у пролећне дане, драга браћо и сестре, у једнакој радости прослављамо највећи празник Цркве Божије, Васкрсење Христа Спаситеља. Сваке године у ово доба, када тајанствена сила живота буди обамрлу природу, слава Васкрслог Господа и у нама буди један светлији, светији и радоснији живот. Данас навиру узвишене мисли, рађају се дивна осећања и обузима нас једно свето и несвакидашње расположење. Са Васкрслим Господом и ми се уздижемо у један виши и садржајнији живот. Блиста у срцу нашем победнички сјај вечног живота који нам је даровао наш Васкрсли Искупитељ и Спаситељ. Као што је у оном тајанственом Почетку, на Божију Реч постао свет и у свету живот, тако је својом Божанском силом васкрснуо из мртвих Син Божији Исус Христос. Овај велики догађај тајанствен је као стварање света, чудесан и узвишен као права песма радости која се заорила над свеукупном Божанском творевином. Шта више, као пуноћа првог стварања и као ново стварање, он је још чудеснији и узвишенији како од првог стварања тако и од свих историјских збивања.

Многи векови деле нас од оног ведрог јерусалимског праскозорја, када су свете жене Мироносице угледале празан гроб. А биле су дошле да мртво тело свога Учитеља помажу мирисима, да Га оросе сузама и да хладну гробну плочу загреју топлином своје љубави, своје верности и своје оданости. Биле су оне и поред крста Распетог Спаситеља онда када су Га, осим Мајке и једног ученика, сви били оставили. Макар и издалека пратиле су оне последње тренутке највећег Учитеља. Нису Га заборавиле ни када је умро. Зато су удостојене да буду први сведоци и први весници Васкрсења, прве радоснице новога живота у Васкрслом Господу. Данас и у нашим ушима одзвања ехо оне благе опомене коју им је упутио анђео Божији са гробног камена: „Што тражите живога међу мртвима? Није овде, него устаде" (Лк 24, 5-6). И уплашене жене, ту у врту где је био гроб, прве доживеше радосни сусрет са Васкрслим Господом. Упутио их је да иду у Галилеју, да обавесте ученике и да их обрадују радосном вешћу да ће се и њима јавити (Мк 16,7). И ево, драга децо Божија, и ова наша данашња васкршња радост потиче од тог сусрета са Васкрслим Господом, Који је васкрсао за нас и унео радост новог живота у све следбенике Своје и исповеднике Његове Божанске науке.

Исто тако, деле нас векови од сутона оног јерусалимског дана, када се Васкрсли Господ јавио следбеницима Својим, Клеопи и другом ученику. Преплашени, хитали су они из Јерусалимау Емаус, да би се склонили због страха од Јудеја. Иако нису били храбри као свете жене Мироносице, удостојени су сусрета са Васкрслим Господом. Скрио је Он од њих Свој пређашњи лик, па Га нису познали. И када их је после разговора о ономе што се догодило у Јерусалиму и ломљења хлеба напустио, исповедише се један другоме како је „срце горело у њима" док је са њима беседио (Лк 24, 13-32). Онај исти свети огањ,који је горео у срцима двојице Христових ученика који су ишли за Емаус, пламса данас и у нама, када прослављамо овај Празник над празницима, када и ми доживљавамо духовни сусрет са невидљивим победитељем смрти. Исти тај огањ грејао је и греје Цркву Божију у дугим вековима њене историје. Зар Он сам није казао: „Дођох да бацим огањ на земљу" (Лк 12, 49). Тај свети огањ грејао је и претке наше и осветљавао им живот у тамницама дугих векова. Живели су они дуго без дома, без огњишта, без слободе, у крајњој несигурности, без кућишта и имања, као и многи данас који су избегли са својих огњишта, али увек са вером у васкрслог Господа, с вером у победу правде и истине и с вером у васкрсење.

Исто тако, дуги векови деле нас од оне прве васкршње вечери, када се Васкрсли Господ први пут јавио својим од страха и разочарења преплашеним ученицима, и поздравио их поздравом охрабрења: „Мир вам!" (Јн 20, 19). У трен ока вратио им је мир, васкрсао веру у Њега и Своје Божанско посланство. Да Он, Син Божији, није васкрсао, историја хришћанства била би завршена одмах Његовим последњим речима на Крсту: „Сврши се!" (Јн 20, 30). А Он је васкрсао и у име те истине Његови ученици дадоше радосно живот за Њега. Носећи ту велику истину Његова Црква пошла је у победнички поход широм света, да без проливања крви победи своје бројне до зуба наоружане непријатеље.

„Што тражите живога међу мртвима?" (Лк24, 5), опоменуо је, као што сте чули, анђео Божији свете жене Мироносице, наднете над светим гробом. Али оне су пошле на Његов гроб жедне истине и вечног Живота. А данас милиони и милиони духовно осиромашених и морално опустошених људи, занесени сјајем пролазних ствари, живе у овом свету као у хладном гробу. Зар се свет не претвара у фабрику и тржиште лажног сјаја и пролазних вредности? Зар се данас често не говори да човек и без неба може мирно да ходи по земљи? Као да се попео данашњи човек на високе врхове своје вавилонске куле, самоуверен у своје знање, али често ситан, себичан, агресивани пун злих настројења која прете његовој кули и његовом опстанку. Бојимо се да ће се ова наша цивилизација сувише касно сетити Христових речи: „Без мене не можете чинити ништа" (Јн 15, 5).

Наш Спаситељ је и постао човек, да бисмо се ми обожили. Дао је да се разапне на Крсту да би искупио грехе рода људског. Васкрсао је из мртвих да би нама даровао вечни живот. Учинио је смрт само једним посебним тренутком у животу - животу који не престаје. Када је Пилат пресуђивао Спаситељу, није имао духовне снаге ни умне висине да у Њему препозна Сина Божијег. Али ипак, испред његових очију није могла да умакне лепота људског лика страдалног Спаситеља у његовој судници. „Ево човека!"- објављује Пилат тужитељима (Јн 19, 5). Овим је ипак покушавао да утиче колико - толико на окореле савести Христових убица. Веровао је да ће људски сјај Његове Личности можда неке поколебати.

Молимо Васкрслог Господа да и у нама васкрсне људски лик првобитне човекове природе, који је данас тако често извитоперен, маскиран и унакажен бројним манама и пороцима. Да и у нама свако препозна човека, обасјаног Његовим вечним животом, био имућан или сиромашан, на великом или малом положају и месту. Наше доба је тренутно суочено са материјалном кризом, али је код нас још присутнија криза морала и карактера. Радоваћемо се ако свако, угледавши било кога од нас, може да каже: Ево човека! - да би свако, и пријатељ и непријатељ, и судија и тужилац, у свакоме од нас увек доживео истинског и правог човека. Сачувајмо, браћо и сестре, људско достојанство, које је толико уздигао Својим Васкрсењем Син Божији. Сачувајмо веру у Васкрслог Господа, љубав према ближњима, истини и правди; према свему добру које људи ипак желе, али које без помоћи Васкрслог Господа и Његовог Јеванђеља не могу постићи.

Помолимо се Васкрслом Господу и замолимо Га као двојица ученика, путника за Емаус, да остане са нама. Да му се радујемо, да из Њега црпимо снагу, да се духовно уздижемо, да нас не захвате и не однесу мутне воде нашег времена.

Упућујући ову поруку свој нашој браћи и сестрама, данас се посебно сећамо верника на Косову и Метохији, као и наших верника широм света, на свима континентима где православни Срби и сви православни хришћани данас прослављају Васкрсење Христово, ваш Патријарх и сви Архијереји Српске Цркве поздрављају вас поздравом радости и новог живота.

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Дано у Патријаршији српској, у Београду,
о Васкрсу 2009. године.
Ваши молитвеници пред Васкрслим Господом:

Архиепископ пећки, Митрополит београдско - карловачки
и Патријарх српски ПАВЛЕ
Митрополит загребачко - љубљански ЈОВАН
Митрополит црногорско - приморски АМФИЛОХИЈЕ
Митрополит средњезападноамерички ХРИСТОФОР
Митрополит д бробосански НИКОЛАЈ
Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ
Епископ нишки ИРИНЕЈ
Епископ зворничко - тузлански ВАСИЛИЈЕ
Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
Епископ будимски ЛУКИЈАН
Епископ канадски ГЕОРГИЈЕ
Епископ банатски НИКАНОР
Епископ за Америку и Канаду
Митрополије новограчаничке ЛОНГИН
Епископ источно амерички МИТРОФАН
Епископ жички ХРИЗОСТОМ
Епископ бачки ИРИ НЕЈ
Епископ британско - скандинавски ДОСИТЕЈ
Епископ рашко - призренски АРТЕМИЈЕ
Епископ бихаћко - петровачки ХРИЗОСТОМ
Епископ осечко - пољски и барањски ЛУКИЈАН
Епископ средњоевропски КОНСТАНТИН
Епископ западноевропски ЛУКА
Епископ тимочки ЈУСТИН
Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
Епископ шумадијски ЈОВАН
Епископ славонски САВА
Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ
Епископ милешевски ФИЛАРЕТ
Епископ далматински ФОТИЈЕ
Епископ будимљанско - никшићки ЈОАНИКИЈЕ
Епископ захумско - херцеговачки ГРИГОРИЈЕ
Епископ ваљевски МИЛУТИН
Епископ западноамерички МАКСИМ
Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
Епископ аустралијско - новозеландски ИРИНЕЈ
Епископ умировљени захумско - херцеговачки АТАНАСИЈЕ
Викарни Епископ хвостански АТАНАСИЈЕ
Викарни Епископ јегарски ПОРФИРИЈЕ
Викарни Епископ липљански ТЕОДОСИЈЕ
Викарни Епископ диоклијски ЈОВАН
Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ

ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА:
Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН
Епископ полошко - кумановски ЈОАКИМ
Епископ брегалнички и мјестобљуститељ
Епархије битољске МАРКО
Викарни Епископ стобијски ДАВИД

[Fourmi_un]

Reçu de la Fraternité Orthodoxe Saint Benoît
Congrégation saint Jean Cassien.
Monastère saints Clair et Maurin
Eglise saint Gény
BP n°65 - Route de Fleurance
32700 Lectoure en Lomagne


MESSAGE DE PÂQUE DU PATRIARCHE PAUL – AVRIL 2009
Frères, disons à ceux qui ne nous aiment pas : nous pardonnons tout à cause de la Résurrection
(Stychère de Pâque)
Chers frères et sœurs, en ces journées printanières, c’est dans une joie immuable que nous célébrons la plus grande fête de l’Eglise de Dieu, la Résurrection du Christ Sauveur. Chaque année, à cette époque, quand une force de vie mystérieuse éveille la nature engourdie, une vie plus lumineuse, plus sainte et plus joyeuse s’éveille également en nous. Aujourd’hui affluent des pensées élevées, apparaissent des sentiments sublimes et notre esprit est envahi par des réflexions spirituelles qui dépassent notre horizon quotidien. Avec le Seigneur ressuscité, nous nous élevons vers une vie plus élevée et plus substantielle. Notre cœur est illuminé par l’éclat triomphant de la vie éternelle qui nous a été offerte par notre Rédempteur et Sauveur Ressuscité. De même que dans la Genèse mystérieuse, le Verbe de Dieu a fait naître le monde et insufflé la vie dans le monde, de même la puissance divine a fait ressusciter des morts le Fils de Dieu Jésus-Christ. Ce grand événement est mystérieux comme la création du monde, prodigieux et sublime comme le véritable chant de joie qui a éclaté au-dessus de toute la création divine....
Nombre de siècles nous séparent de l’aube claire de Jérusalem où les saintes femmes myrrophores ont vu le tombeau vide. Elles étaient venues afin d’oindre de parfums le corps de leur Maître, l’arroser de leurs larmes et réchauffer la froide plaque tombale avec leur amour, leur fidélité et leur attachement. Elles se trouvaient également à côté de la Croix du Sauveur Crucifié à l’heure où tous l’avaient abandonné, à l’exception de Sa Mère et d’un disciple. Même en suivant de loin les derniers moments du plus grand Maître, elles ne l’avaient pas oublié à l’heure de Sa mort. Aussi ont-elles été jugées dignes d’être les premières à témoigner et à répandre la nouvelle de la Résurrection, les premières à exprimer la joie de la vie nouvelle dans le Seigneur Ressuscité. Aujourd’hui dans nos oreilles continuent à résonner les douces remontrances que l’ange de Dieu leur adressa, assis sur la pierre tombale : « Pourquoi cherchez-vous Le Vivant parmi les morts ? Il n’est pas ici, mais Il est ressuscité » (Lc 24:5-6). Ces femmes apeurées ont été les premières, dans ce jardin où se trouvait le tombeau, a connaître un contact joyeux avec le Seigneur Ressuscité. Il leur dit de se rendre en Galilée afin d’informer les disciples et leur transmettre la nouvelle joyeuse qu’Il les y rencontrerait (Mc 16:7).
Chers enfants de Dieu, notre joie pascale d’aujourd’hui découle de cette rencontre avec le Seigneur Ressuscité, Qui est ressuscité pour nous et a insufflé la joie de la vie nouvelle parmi tous Ses disciples et tous ceux qui professent Son enseignement Divin.
Des siècles nous séparent également du crépuscule d’une journée à Jérusalem où le Seigneur Ressuscité est apparu à Ses disciples, Cléophas et un autre. Effrayés, ils se hâtaient de rejoindre Emmaüs, afin de se mettre à l’abri des Israélites. Quoique moins courageux que les saintes femmes myrrophores, ils furent jugés dignes de rencontrer le Seigneur Ressuscité. Il leur dissimula Son apparence précédente, de sorte qu’ils ne Le reconnurent pas. Mais après qu’ils eurent discuté de ce qui venait de se passer à Jérusalem et qu’Il ait rompu le pain, Il les quitta ; alors ils se dirent l’un l’autre que « notre cœur était tout brûlant au-dedans de nous » (Lc 24:13-32), quand Il leur parlait en chemin.
Ce même feu sacré qui brillait dans le cœur des deux disciples du Christ allant vers Emmaüs, brûle aussi aujourd’hui en nous lorsque nous célébrons cette Fête au-dessus des fêtes et que nous connaissons cette rencontre spirituelle avec le Vainqueur invisible de la mort. Ce même feu sacré n’a cessé de réchauffer l’Eglise de Dieu tout au long des siècles de son histoire. Le Sauveur Lui-même nous a d’ailleurs dit : « Je suis venu jeter un feu sur la terre » (Lc 12:49). Ce feu sacré a réchauffé nos ancêtres et éclairé leur existence dans les prisons subies au cours des siècles. Nos ancêtres ont vécu longtemps sans toit, sans foyer, sans liberté, dans une insécurité totale, privés de domicile et de biens, à l’instar des nombreuses personnes qui ont été chassées de nos jours de leurs foyers, mais qui ont toujours conservé leur foi dans le Christ Ressuscité, foi dans la victoire de la justice et de la vérité, foi dans la Résurrection.
De longs siècles nous séparent aussi du premier soir de Pâque, quand le Seigneur Ressuscité est apparu pour la première fois à Ses disciples effrayés et désespérés, les saluant avec ces paroles d’encouragement : « Paix à vous ! » (Jn 20:19)
En un instant, Il leur avait ramené la paix, ressuscité leur foi en Lui et Sa mission Divine. Si Lui, le Fils de Dieu, n’était pas ressuscité, l’histoire du christianisme se serait terminée par Ses dernières paroles sur la Croix : « C’est achevé » (Jn 19:30). Mais Il est ressuscité et au nom de cette vérité Ses disciples ont offert joyeusement leur vie pour Lui. Porteuse de cette grande vérité, Son Eglise a entrepris une campagne victorieuse à travers le monde, afin de vaincre sans effusion de sang Ses innombrables adversaires armés jusqu’aux dents.
« Pourquoi cherchez-vous Le Vivant parmi les morts ? » (Lc 24:5), a fait remarquer l’ange de Dieu aux femmes myrrophores penchées sur le saint tombeau. Or, elles étaient venues sur Son tombeau, en quête de la vérité et de la Vie éternelle. De nos jours, des millions d’hommes appauvris spirituellement et moralement ravagés, éblouis par l’éclat des choses éphémères, vivent dans ce monde comme dans le froid du tombeau. Le monde ne se transforme-t-il pas en un centre de production et de commercialisation de l’éclat artificiel et de valeurs éphémères ? Ne dit-on pas aujourd’hui que, même en l’absence de ciel, l’homme peut circuler paisiblement sur cette Terre ? Comme si l’homme contemporain s’était hissé au sommet de sa tour de Babylone, pleinement confiant dans son savoir, mais souvent mesquin, égoïste, agressif et plein de mauvais penchants qui menacent sa tour et sa survie. Il est à craindre que notre civilisation se souvienne trop tard des paroles du Christ : « Hors de moi, vous ne pourrez rien faire ». (Jn 15:5)
Notre Sauveur est devenu homme afin de nous élever vers Lui. Il a accepté d’être crucifié sur la Croix afin de racheter les péchés du genre humain. Il est ressuscité des morts afin de nous faire le don de la Vie éternelle. Il a fait de la mort un moment particulier de la vie, la vie qui ne s’arrête pas. Lorsque Pilate était en train de juger le Sauveur, il n’avait ni la force spirituelle ni la hauteur d’esprit de reconnaître en Lui le Fils de Dieu. Cependant, ses yeux ne pouvaient que remarquer la beauté du visage humain du Sauveur supplicié. « Voici l’homme » (Jn 19:5) annonce Pilate devant les accusateurs de Jésus. Il s’efforçait d’exercer une certaine influence sur les consciences endurcies de ceux qui voulaient mettre à mort le Christ. Il croyait que l’éclat humain de Sa Personne ébranlerait peut-être quelques-uns.
Nous prions le Seigneur Ressuscité pour que ressuscite en nous la figure de la nature humaine originelle qui est aujourd’hui si souvent biaisée, masquée et défigurée par des vices innombrables. Nous prions pour qu’en nous chacun reconnaisse un homme illuminé par Sa vie éternelle, que cet homme soit riche ou pauvre, que sa position sociale soit grande ou petite. Notre époque est confrontée actuellement à une crise matérielle, mais la crise morale est encore plus visible. Nous nous réjouirons si quiconque, en regardant n’importe lequel d’entre nous, est en mesure de dire : « Voici l’homme ! » de sorte que chaque personne, ami ou ennemi, juge ou procureur, puisse reconnaître en chacun de nous un homme authentique et véritable. Frères et sœurs, il nous faut préserver notre dignité d’hommes, que le Fils de Dieu a élevée si haut par Sa Résurrection. Gardons la foi dans le Seigneur Ressuscité, ainsi que l’amour envers nos proches, la vérité et la justice ; gardons foi dans le bien que les hommes recherchent en dépit de tout, mais qu’on ne peut pas réaliser sans l’aide du Seigneur Ressuscité et de Son Evangile.
Prions le Seigneur Ressuscité et supplions-Le, comme Ses deux disciples en route vers Emmaüs, de rester avec nous ; afin que nous nous réjouissions grâce à Lui, que nous retrouvions des forces auprès de Lui, que nous nous élevions spirituellement et que les eaux troubles de notre temps ne nous rattrapent et ne nous emportent.
En adressant ce Message à tous nos frères et sœurs, nous songeons tout particulièrement aux fidèles du Kosovo et de Métochie, ainsi qu’à nos fidèles à travers le monde, sur tous les continents où les Orthodoxes serbes et tous les chrétiens orthodoxes célèbrent aujourd’hui la Résurrection du Christ. Votre Patriarche et tous les évêques de l’Eglise serbe vous saluent avec la salutation de la joie et de la vie nouvelle :
CHRIST EST RESSUSCITE ! EN VERITE, IL EST RESSUSCITE !
A Belgrade, Pâque 2009.
Le patriarche serbe PAUL et tous les évêques orthodoxes serbes

[Claude le Liseur]

Merci beaucoup d'avoir fourni la traduction!